Nagrada „Branko Miljković” dodeljena Radmili Lazić za knjigu pesama „Život posle života”

 ODLUKU

da se 54. Nagrada „Branko Miljković” dodeli Radmili Lazić za knjigu pesama „Život posle života”  u izdanju Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.

Obrazloženje

Žiri je imao kompleksan zadatak da se opredeli za najbolju knjigu pesničke produkcije prethodne, 2024. godine, od 149 izdanja pristiglih na konkurs. Jednoglasno je doneo odluku da Nagrada „Branko Miljković” za 2024. godinu bude dodeljena Radmili Lazić za knjigu pesama „Život posle života” u izdanju Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.

Radmila Lazić, jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja kraja prošlog i prvih decenija ovog veka, u svojoj novoj knjizi istovremeno produžava svoj prepoznatljivi pesnički glas i pruža nove pesničke strukture i dubine životnih iskustava. Njen prepoznatljivi rukopis, u ovoj knjizi  krajnje iskrenih i tragičnih pesničkih uvida, do krajnjih granica redukovanim jezičkim materijalom i korišćenjem bogate semantike ispisuje knjigu i tragičnih i trajnih istina.

Knjiga je sačinjena od dva komplementarna, a ipak raznolika dela. Dok u prvom ciklusu „Gnezda na vetru” pesnikinja ispisuje duboko proživljene stihove u kojima se svođenjem ličnih životnih iskustava i uvida obraća poeziji kao tragičnom modusu življenja, u drugom delu, jezgrovitog naziva i suštine samih pesničkih zapisa, pod nazivom „Litanije”, ispisuje kratke, gorke, mudre i melanholične zapise kao sažetke svog i kolektivnog življenja.

Reč je o poeziji oštrog i preciznog izraza, beskompromisnog poetičkog stava, koja najdublje zadire kako u intimu pesnikinje, tako i u kolektivnu tragičnost postojanja. Drugačijim pesničkim ključem, a opet sličnom pesničkom istinom, Radmila Lazić ovom knjigom gradi nove paralele sa delom Branka Miljkovića.

Nagradu „Branko Miljković” dodeljuje Grad Niš, finansijski je podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, a organizator književnog konkursa i dodele je Niški kulturni centar.

Nagrada se sastoji od povelje, statuete i novčanog iznosa. Svečano će biti uručena tokom 2025. godine u Gradskoj kući u Nišu.

Biografija Radmile Lazić:

Radmila Lazić (1949) rođena je u Kruševcu, živi u Beogradu. Piše poeziju, eseje i kratku prozu.

Objavljene zbirke poezije: To je to (1974), Pravo stanje stvari (1978), Podela uloga (1981), Noćni razgovori (1986), Istorija melanholije (1993), Priče i druge pesme (1998), Iz anamneze (2000), Doroti Parker Bluz (2003. i 2004), Zimogrozica (2005), In vivo (2006), Magnolija nam cveta itd. (2009), Crna knjiga (2014), Hulim i potpisujem (2022), Život posle života (2024); četiri izbora iz poezije: Najlepše pesme Radmile Lazić, Srce međ zubima, Poljubi il ubi, Zemni prtljag; izbor iz ljubavne poezije Ono što zvah ljubav.

Objavila je i dve knjige eseja – Mesto žudnje (2005) i Misliti sebe (2012), i knjigu kratke proze Ugrizi život (2017).

Autorka je prve antologije savremene ženske poezije Mačke ne idu u raj (2000), kao i antologije srpske urbane poezije Zvezde su lepe ali nemam kad da ih gledam (2014). Koautorka je antiratne prepiske Vjetar ide na jug i obrće se na sjever, zajedno sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese.

Pokrenula je i uređivala prvi časopis za žensku književnost ProFemina, kao i biblioteke Femina („Prosveta”) i Prethodnice („Narodna knjiga”).

Dobitnica je brojnih nagrada za poeziju: „Milan Rakić” (1981), „Đura Jakšić” (2000), „Desanka Maksimović” (2003), „Vladislav Petković Dis” (2004), „Vasko Popa” (2005), „Jefimijin vez” (2008), „Istok–Zapad” (2009), „Laza Kostić” (2010), „Milica Stojadinović Srpkinja” (2014). Dobitnica je i regionalne nagrade festivala „Druga prikazna” za kratku priču (Skoplje, 2018), kao i priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije.

Pesme Radmile Lazić zastupljene su u brojnim antologijama srpske poezije u zemlji i inostranstvu, a prevođene su na nemački, engleski, italijanski, poljski, mađarski, rumunski, norveški, japanski, španski, bugarski i makedonski jezik.

U Nišu, 21. maja 2025.