Награда „Малени цвет“ додељена Ћутимиру Ћутимановићу Ћутегорцу за књигу „Ћутибајка“

Награда „Малени цвет“  додељена Ћутимиру Ћутимановићу Ћутегорцу за књигу „Ћутибајка“, у издању Службеног гласника из Београда

Жири у саставу: Проф. др Данијела Костадиновић, професор књижевности (председница), доц. др Милица Алексић, професор књижевности  (члан) и Виолета Јовић, књижевница (члан), на седници одржаној 19. маја 2025. године у Нишу, једногласно је донео одлуку да Награду Града Ниша за књижевност за децу и младе „Малени цвет“ за најбољу књигу објављену на српском језику у 2024. години додели Ћутимиру Ћутимановићу Ћутегорцу за књигу „Ћутибајка“ (издавач Службени гласник, Београд).

На конкурс који је објављен децембра 2024. године стигло је 44 књига из продукцијске 2024. године. У најужи избор жири је уврстио, осим награђенe књиге, и следеће наслове: Весна Алексић, ТРЕЋА МАЧКА (Пчелица издаваштво, Чачак), Власта Н. Ценић, ЗАГРЛ`ТЕ ИХ ПЕСМЕ МОЈЕ (Пчелица издаваштво, Чачак), Елизабета Георгиев, МАШТОЛОВ У ПЕТ СЛИКА (Нишки културни центар, Ниш), Зоран Пеневски, САРА И СПОДОБЕ ИЗ ДЕЧЈЕ СОБЕ (Лагуна, Београд), Поп Д. Ђурђев, ДЕКАМОРОН (Прометеј, Нови Сад), Сања Ђорђевић, ЛАНА И КОПРИВАСТА ДРУЖИНА (Лагуна, Београд), Сања Стојановић, ДЕЧАК КОЈИ ЈЕ ПУТОВАО КРОЗ РОМАНЕ (Клет, Београд).

Награда се ове године додељује девети пут, награду додељује Град Ниш а свечана додела у Градској кући биће организована у складу са могућностима током септембра 2025. године.

Доделу награде технички реализује Нишки културни центар, а чине је плакета и новчани износ.

У Нишу, 19.05.2025.             

*      *     *

Образложење жирија:

У очуђеном простору ћутисвемира и сазвежђа Млечни ћут, и планете Ћутинере, на пропустљивој и крхкој генолошкој граници између бајке и поеме, израста несвакидашње и оригинално поетско остварење Ћутибајка Ћутимира Ћутомановића Ћутегорца. У њему аутор ћутипутем промишљено води читаоце кроз светове уметности ћутишине и уметности ћутиживљења.

Заснована на принципу неуобичајене језичке игре, Ћутибајка покреће универзалне теме љубави, породице, среће, блискости и међуљудских односа у савременом друштву, захватајући и оне које се често заобилазе у књижевности за децу – теме болног прећуткивања, самоће, тескобе, болести, пролазности, смрти, Бога… Књига почиње као традиционална бајка развојем љубавног заплета, венчања и срећног завршетка, али је тај срећан крај овде фингиран, јер представља тек полазну тачку за даљи наставак и неочекивани обрт приче и искорак из чудесне сфере бајковног приповедања. Тиме је нарушена традиционална жанровска конвенција бајке, што доводи до померања читаочевог хоризонта очекивања. Мотиви болести и страха од смрти представљају перипетију на композиционом плану, док се мотив љубави појављује као чаробно разрешење отварајући  перспективу наде и вере у моћ љубави као најјачег оружја против свих животних недаћа и препрека.

Нарочити квалитет Ћутибајке представља лепота израза. Текст обилује брижљиво ствараним неологизмима, насталим од глагола ћутати и именичке или придевске основе: ћутибиће, ћутокосо, ћутиљубав, ћутичудо, ћутисан… Зналачки, сигурно, једноставним и у исто време зачудним поступцима у сагласју са разнородним језичким експериментима, Ћутегорац без мистификације упризорује свакодневицу софистицирано откривајући нова искуствена, али и она значења која се проналазе у ван остварљивом, маштаном, сањаном и слућеном.

Универзалност поруке, лакоћа вођења радње и језичко-стилска разуђеност, уз богате илустрације Бориса Кузмановића, јесу квалитети који Ћутибајку чине књигом намењеном читаоцима свих узраста.

Владимир Вукомановић Растегорац рођен је у Краљеву 1986. године. Објавио је поеме за децу и младе Бајка о Смрти (2016), Јомаису (2023) и Ћутибајка (2024), као и песничке збирке намењене одраслима Упорност сећања (2005), Кана (2013), (Takk) (2015) и књигу поетске прозе Од (2018). Приредио је избор из младе српске прозе Пуцања (2012) и избор песама о смрти за децу и младе Ако ти јаве: умро сам (2018). Аутор је универзитетског уџбеника Увод у методику развоја говора (2021) и студије Над црном рупом: о Црвеној планети Горана Коруновића (2024). Ради као ванредни професор на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду.