„BELO OSTRVO ZVANO POEZIJA…”

Petak, 26.4.2024, od 18 sati

Mala sala Niškog kulturnog centra

„Već 18 godina plove prema jednom ostrvu. Nema ga na mapi, ali ga dobro poznaju moreplovci našeg jedinstvenog tima, okupljenog iz 20 zemalja sveta. Oni mogu da doplove do njega i sa povezom preko očiju. Zato što su naše duše nesputane…

Toliko je ostrva do kojih naši brodići od belog papira putuju u snu. Ima ostrva protiv struje, ostrva mudrosti, otuđenja, iluzorne slobode, samoće u globalnom selu… POEZIJA je i ostrvo zagrejano srdačnim golfskim strujama. Ali do njega može doploviti samo onaj ko ima dušu… A mi plovimo… Dan i noć sanjamo reči, otkrivamo nove reči, prevodimo ih na druge jezike, objavljujemo u knjigama… Stižemo do publike – kultivisane i odnegovane publike koja, kao i mi, vesla protiv struje ove  mutne reke današnjice, ovoga sveta koji se čini da često prašta sam sebi… I baš tada, u našim budnim noćima, rađaju se isceljujuće reči slovenske poezije koja sve može, uzdajući se u Boga…

I tako već 18 godina. Naša formula je jednostavna – zalažemo se za mir, ljubav, jedinstvo između slovenskih jezika, kultura, naroda… Duboko verujemo da je Lepota pokušala, ali nije mogla da spase svet, ali ljubav među ljudima, zbližavanje kultura može da uspe. Tragamo i otkrivamo talentovane slovenske pesnike širom sveta. I okupljamo ovaj rasuti arhipelag u zajedničke večeri, festivale, knjige, verujući u duhovne karate bogate slovenske duše, verujući u njen izvorni kod…

Početak je utemeljen u Varni, od prijatelja i pristalica slovenstva pre tačno 18 godina. Prvi festival poezije „SLOVENSKI ZAGRLJAJ” bio je 2007. godine. Tada je međunarodni žiri proglasio prvog laureata međunarodne nagrade „Leteće pero”. To je bio nacionalni pesnik Rusije Andrej Dementjev… Među osnivačima su bili pesnici iz Bugarske, Rusije, Ukrajine, Poljske, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije… To je sve. A danas, tada osnovana Slovenska književnoumetnička akademija ima ogranke u 20 zemalja! A dobrotvornih Klubova Akademije je višestruko više…

Sve ovo govorimo zbog naših novih članova koji ove detalje jedva da znaju. I dobro je da znaju da su članovi velike i višejezične slovenske porodice. Ostrvo duha u današnjem brutalnom i materijalističkom svetu, u kome mu ni čovek pojedinac ni humanistički porivi ne znače ništa. Ipak, svih 1840 duhovnih tragača zalivskog toka nastavljaju da veruju u energiju stvaranja i nastavljaju da stvaraju svoja mala svakodnevna čuda od reči, da traže i vole jedni druge, da pate kada su neka naša braća i sestre u nevolji… I da se, našavši mesto u ovom našem SLOVENSKOM ZAGRLJAJU,  RADUJEMO.

Osmislila je i Dan Svete braće Ćirila i Metodija, proslavljan na drugačiji način, ali ne zaboravljen u svim ovim slovenskim zajednicama. Ponegde je Slovenska akademija inicirala obeležavanje 24. maja preko odgovarajućih udruženja književnika, preko najviših duhovnih pastira – patrijarha i mitropolita, među kojima su ne samo pesnici, već i slikari, muzičari, glumci, reditelji, prevodioci. Zaslužni među njima postali su počasni članovi Akademije, kao što su bugarski pesnici Ljubomir Levčev i Ivajlo Balabanov, beloruski Nil Gilevič i danas živi klasik tamošnji Anatolij Avrutin, kao što su Poljak Kšištof Zanusi i srpski reditelj Emir Kusturica, kao na primer pesnik Miodrag Pavlović, ili kao što su  Andrej Dementjev i Jevgenij Jevtušenko…

Verna i odana publika prati nas i čeka već 18 godina u gradovima: Sofija, Varna, Dobrič, Šabla, Balčik, Plovdiv, Vraca, Sliven, Haskovo, Ćustendil, Veliko Trnovo, KK Albena, Rilski manastir… U glavnom gradu i u malim živopisnim gradovima Bugarske, gde se množe začetnici slovenske pesničke reči i drugih umetnosti koje oduševljavaju i nadahnjuju publiku… Postale su brojnije i autorske knjige u izdanju Slovenske akademije, prevedene na bugarski – više od 100 autora iz svih slovenskih jezika. Posebno je zanimljivo kolo od 10 tematskih antologija savremenih slovenskih pesnika…

Prošle godine održan je naš najduži Festival, koji je u različitim mesecima održan u niz slovenskih zemalja. Počeo je 6. marta u Sofiji i trajao sve do 30. oktobra. Ovaj novi format festivala omogućio je više susreta sa različitom čitalačkom publikom, akcenat na svakom slovenskom jeziku, međusobne posete gostiju, razmenu ideja, nove knjige… Kombinovanje živih i virtuelnih susreta omogućilo je da se poetskom maratonu „Slovenski zagrljaj” pridruži još pesnika. A sada, osvrćući se unazad, vidimo koliko je slovenskih mesta dodirnuto ovom divnom energijom poezije. Pored navedenih bugarskih gradova i mesta, ideje festivala prožele su  Moskvu, Vjazniki, Hanti Mansijsk, Sergijev Posad, Abramcevo, Beograd, Smederevo, Novi Sad, Trstenik, Rigu, Varšavu, Žirardov, Bratislavu, Bansku Bistricu, Zagreb, Đakovo, Dubrovnik, Rijeku, Split, ostrvo Šolta, London, Skoplje, Ohrid, Bitolj, Banja Luku, Podgoricu, Herceg Novi, Cetinu… Imamo članove i u Viljnjusu, Minsku, Talinu, Kišinjevu, Jerevanu, Solunu, Atini, Komotiniju, Berlinu, Parizu, Beču…

Savremeno doba je pokidalo istorijsku strunu bisernih slovenskih reči, koje ispisuju divnu poeziju… A mi pratimo njene tragove i sakupljamo ih…

I evo, PRIJATELJI, FESTIVAL Slovenski zagrljaj ponovo je pred nama. Ponovo će zazvoniti praznična zvona jednog od slovenskih hramova. Ponovo ćemo predstaviti nove knjige i novu ediciju „Slovoprinošenje”. Prve tri knjige su već spremne i uskoro će upoznati višejezičnu publiku. To su knjige NATALIJE VOROBJOVE  HRŽIĆ, MINE KARAGJOZOVE i SONJE ZUBOVIĆ. U narednim mesecima pojaviće se i talentovana izdanja sledećih autora – još dve knjige do kraja godine. Da vam ne otkrijemo sve odjednom. Pokazaćemo i ispričati u posebnim postovima. Zanimljiva stvar u vezi sa ovom bibliotečkom serijom je sledeća: kao što mi ljudi možemo da grlimo jedni druge, mogu i srodni jezici. I ovo je veoma interesantno: dobija se slovenska polifonija koja naglašava bliskost i zajednički emocionalni i duhovni kod slovenskog govora. Zato svaka od ovih knjiga sadrži, pored pesama na maternjem jeziku dotičnog pesnika, i prevode pesnika-prevodilaca (naših članova) sa drugih slovenskih jezika. Ali o tome kasnije.

A još jedan vrhunac biće naš festivalski program – nova dvojezična antologija. U poslednje dve godine takve antologije smo realizovali u partnerstvu sa Republikom Hrvatskom i tamošnjim Ministarstvom kulture. U njih je uvršten podjednak broj bugarskih i hrvatskih pesnika – u antologiju „Ljubav – so  života” – po 22 pesnika iz dve zemlje, a u antologiju „Mama” – 30 bugarskih i 30 hrvatskih pesnika. Takav projekat realizovali i sa Srbima iz Društva književnika Banja Luka, sa predsedavajućim i neumornim i veoma talentovanim pesnikom Predragom Bjeloševićem. Knjiga koja će biti tema čestih publikacija je „Triprsto nebo”.

Naravno, pomenuli smo samo dva od brojnih projekata za ovu godinu. Znamo sigurno da će pažnju naše publike privući i druge zanimljive teme i ideje koje ćemo razvijati tokom narednih meseci. Najjedinstvenije i najznačajnije među njima objavićemo u maju.

Sasvim skoro predstoji nam uključivanje u festivalske gradove i naš ZAGRLJAJ i jedan blizak nam srpski grad – raskrsnicu puteva sa drevnom istorijom i mladim stanovnicima. Naš partner, zvanično uključen u festivalske gradove i naš ZAGRLJAJ biće Univerzitetski grad NIŠ, a počasni domaćin manifestacije NIŠKI KULTURNI CENTAR, sa direktorom SRĐANOM SAVIĆEM i urednikom Naučnopopularnog i obrazovnog programa TATJANOM MILENKOVIĆ. Glavni koordinator Akademije za zemlje srpskog govornog područja – akademik Risto Vasilevski nesumnjivo je ostavio trajni trag u potrazi za talentovanim autorima i njihovom okupljanju oko slovenskog jedinstva. Iz postera i naših sledećih publikacija saznaćete šta smo tačno planirali za NIŠ… Sa bugarske strane učestvuju: Nadja Popova, Mina Karagjozova, Valerij Poštarov i Elka Njagolova. A sa srpske strane učesnici su: Vera Horvat, Stojan Bogdanović, Vlasta Mladenović, Miroslav Todorović, Vera Cvetanović, Slobodanka Živković, Jovica Đurić i Miroslav Cera Mihajlović…

I neka zazvone praznična zvona!

U dobar čas, na 18. Međunarodnom festivalu poezije „SLOVENSKI ZAGRLJAJ”!

Bog vas blagoslovio!” 

Elka Njagolova  

Program uređuje urednica Naučno-popularnog i obrazovnog programa, Tatjana Milenković.