Отврање изложбе слика Бориса Еремића под називом РАЗГОВОРИ СА ЂЕДОМ

Позивамо вас на отврање изложбе слика Бориса Еремића под називом РАЗГОВОРИ СА ЂЕДОМ, у понедељак  29. децембра, у Галерији Нишког културног центра, са почетком у 18 сати.

Борис Еремић, рођен је 1981. године у Приједору. Дипломирао на Академији умјетности у Бањој Луци, смер сликарство 2008. године у класи професора Радомира Кнежевића.

Имао је до сада 13  самосталних и преко 100 колективних изложби у Приједору, Бањој Луци, Београду, Венецији,  Нишу, Тренту, Анкари, Бриселу итд.   Учесник је  више од 40 ликовних колонија у земљи и свету. Учествовао је у раду на сценографији за холивудски, биографски филм о Нини Симон.

Један је од оснивача умјетничке групе Тач.ка и међународне арт лабораторије-Арс Козара.

Последњих 13 година координатор је међународног пројекта Приједор град мурала кроз који покушава етаблирати Приједор као град сликара на европској мапи, стварањем једног новог културно-туристичког бренда. На челу Удружења ликовних уметника  је од 2011. до 2022. године са којим организује многобројне изложбе.

У оквиру педагошког рада води и школу сликања посљедњих 15 година у којој настоји да промовише и усмери младе, талентоване ученике. Из ове школе је до сад изашло преко 40 дипломираних сликара, графичара, архитеката и дизајнера.

Запослен је као директор Галерије „Сретен Стојановић” у Приједору.

Уметност дијалога или  дијалог уметности

„Његова савременост, заправо, почива како на великом познавању ликовних елемената и њихових међусобних саодноса, а нарочито на непрестаном истраживању односа фактуре и текстуре. Код њега текстура постаје робусна, добија посебним начином препарације низ храпавих елемената, да би фактура била заснована на специфичном ликовном третману. Еремић се упушта у веома промишљену и крајње озбиљну анализу положаја уметника и улоге уметности, нудећи нову комуниколошку вредност “Разговора са ђедом” као стваралачког дијалога у коме се заступа идеја да без утемељења у традицији и доброг познавања законитости ликовног језика нема пуног и садржајног дијалога на релацијама: аутор – реципијент, дело – контекст, стваралаштво – култура/цивилизација и ауторско – наслеђено. Еремић “Разговоре са ђедом” са једне стране усмерава на унутрашњи дијалог са својим прецима, а са друге на разговоре о општим цивилизацијским вредностима. Зато његов унутрашњи дијалог није само ток свести, јер ту нема спонтаности његовог одвијања, већ су то унутрашњи дијалози уређеног типа који нам сугеришу архетипски осврт на прошлост. „У дијахронијским пресецима он настоји да оствари потпуно актуелан уметнички приказ реланог, симултаног времена. То је кључни аргумент зашто његово стваралаштво можемо да одредимо као савремено, али не и као модерно, трендовско, већ као оно које антиципирајући традиционалне и актуелне поступке уметничког обликовања у доменима инвидуалне ликовне поетике и семантике ликовног језика остварује трајне контакте на релацији  реципијентске естетике, а оставља неизбрисиве трагове у доменима развоја ликовно – естетског и уопште уметничко – културног стваралаштва и живота на овим просторима.”

др Александар Саша Грандић