Отварање самосталне изложбе Славољуба Тодоровића Зоркина МОНА ВЕРА-ИСИХАЗАМ

Позивамо вас на отварање самосталне изложбе Славољуба Тодоровића Зоркина МОНА ВЕРА-ИСИХАЗАМ, у чртвртак 12. фебруара, у Галерији Нишког културног центра, са почетком у 18 сати.                

Славољуб Тодоровић Зоркин рођен је у Чубури, општина Ражањ –Србија. Звршио је Уметничку школу у Нишу 1969. године, а студије дизајна у Загребу 1980. године. Члан је УЛУПУДС-А, оснивач и председник Мултимедијалног удружења уметника Цар Константин у Нишу, награђиван и одликован за досадашњи рад. Академик је Србског ученог друштва. Учествовао је на више од 100 уметничких насеобина и организовао више од 50 колонија. Самостално је излагао 20 пута, а колективно више од 100 пута. Од награда и одликовања издвајају се:

–   За изузетне радне и друштвене активности у РО НИТЕКС у Нишу у периоду од 1971. до краја 1991. године. Зоркин је добио више од 30 златних плакета за тимски и појединачни рад у креирању текстила и одеће, као и сребрну и златну медаљу за лични и друштвени допринос организацији.

–  У оквиру активности Самосталног синдиката Ниша, од 1991. до 2011. организовао је више од 20 уметничких колонија-насеобина и учествује у равоју културних делатности синдикалне огранизације.

Издвајамо и друга признања:

-Најбољи млади сликар Ниша 1974.год.

-Добар дизајн ЈУГОСЛАВИЈЕ 1978. год.

-Сребрне и златне преслице за дизајн текстила од 1974. до 1991.

-Посебан допринос за културу и уметност Ниша 1980. године

 “Сликарство Зоркина има два унутрашња покретача-први потиче од увиђања значаја универзалности уметничког садржаја, преко великих остварења класика византијске, али и западњачке уметности. Други важан, али не и важнији покретач је инспирација симболичким смислом и психолошким сасдржајем којима ствари у природи,са човеком у центру изазивају уметнички садржај. У том процесу учествују машта и снови Славољуба Тодоровића, чиме он постиже потпуно присвајање тематике и објеката у простору.

Идеју као полазиште стварања слике, аутори најчешће прихватају као духовну подлогу и каноне оновременог сликарства, ослањајући се на племенитост митолошких и духовних секвенци осликаних у времеплову српске историје и духовног опстанка човека. Зато изложена дела Зоркина треба схватити као поруку која се простире у безгранично временско трајање, изискујући на тренутак потребу да буде саучесник слике.” (Академски сликар-дизајнер Милић Петровић)