Nagrada „Maleni cvet“ dodeljena Ćutimiru Ćutimanoviću Ćutegorcu za knjigu „Ćutibajka“

Nagrada „Maleni cvet“  dodeljena Ćutimiru Ćutimanoviću Ćutegorcu za knjigu „Ćutibajka“, u izdanju Službenog glasnika iz Beograda

Žiri u sastavu: Prof. dr Danijela Kostadinović, profesor književnosti (predsednica), doc. dr Milica Aleksić, profesor književnosti  (član) i Violeta Jović, književnica (član), na sednici održanoj 19. maja 2025. godine u Nišu, jednoglasno je doneo odluku da Nagradu Grada Niša za književnost za decu i mlade „Maleni cvet“ za najbolju knjigu objavljenu na srpskom jeziku u 2024. godini dodeli Ćutimiru Ćutimanoviću Ćutegorcu za knjigu „Ćutibajka“ (izdavač Službeni glasnik, Beograd).

Na konkurs koji je objavljen decembra 2024. godine stiglo je 44 knjiga iz produkcijske 2024. godine. U najuži izbor žiri je uvrstio, osim nagrađene knjige, i sledeće naslove: Vesna Aleksić, TREĆA MAČKA (Pčelica izdavaštvo, Čačak), Vlasta N. Cenić, ZAGRL`TE IH PESME MOJE (Pčelica izdavaštvo, Čačak), Elizabeta Georgiev, MAŠTOLOV U PET SLIKA (Niški kulturni centar, Niš), Zoran Penevski, SARA I SPODOBE IZ DEČJE SOBE (Laguna, Beograd), Pop D. Đurđev, DEKAMORON (Prometej, Novi Sad), Sanja Đorđević, LANA I KOPRIVASTA DRUŽINA (Laguna, Beograd), Sanja Stojanović, DEČAK KOJI JE PUTOVAO KROZ ROMANE (Klet, Beograd).

Nagrada se ove godine dodeljuje deveti put, nagradu dodeljuje Grad Niš a svečana dodela u Gradskoj kući biće organizovana u skladu sa mogućnostima tokom septembra 2025. godine.

Dodelu nagrade tehnički realizuje Niški kulturni centar, a čine je plaketa i novčani iznos.

U Nišu, 19.05.2025.             

*      *     *

Obrazloženje žirija:

U očuđenom prostoru ćutisvemira i sazvežđa Mlečni ćut, i planete Ćutinere, na propustljivoj i krhkoj genološkoj granici između bajke i poeme, izrasta nesvakidašnje i originalno poetsko ostvarenje Ćutibajka Ćutimira Ćutomanovića Ćutegorca. U njemu autor ćutiputem promišljeno vodi čitaoce kroz svetove umetnosti ćutišine i umetnosti ćutiživljenja.

Zasnovana na principu neuobičajene jezičke igre, Ćutibajka pokreće univerzalne teme ljubavi, porodice, sreće, bliskosti i međuljudskih odnosa u savremenom društvu, zahvatajući i one koje se često zaobilaze u književnosti za decu – teme bolnog prećutkivanja, samoće, teskobe, bolesti, prolaznosti, smrti, Boga… Knjiga počinje kao tradicionalna bajka razvojem ljubavnog zapleta, venčanja i srećnog završetka, ali je taj srećan kraj ovde fingiran, jer predstavlja tek polaznu tačku za dalji nastavak i neočekivani obrt priče i iskorak iz čudesne sfere bajkovnog pripovedanja. Time je narušena tradicionalna žanrovska konvencija bajke, što dovodi do pomeranja čitaočevog horizonta očekivanja. Motivi bolesti i straha od smrti predstavljaju peripetiju na kompozicionom planu, dok se motiv ljubavi pojavljuje kao čarobno razrešenje otvarajući  perspektivu nade i vere u moć ljubavi kao najjačeg oružja protiv svih životnih nedaća i prepreka.

Naročiti kvalitet Ćutibajke predstavlja lepota izraza. Tekst obiluje brižljivo stvaranim neologizmima, nastalim od glagola ćutati i imeničke ili pridevske osnove: ćutibiće, ćutokoso, ćutiljubav, ćutičudo, ćutisan… Znalački, sigurno, jednostavnim i u isto vreme začudnim postupcima u saglasju sa raznorodnim jezičkim eksperimentima, Ćutegorac bez mistifikacije uprizoruje svakodnevicu sofisticirano otkrivajući nova iskustvena, ali i ona značenja koja se pronalaze u van ostvarljivom, maštanom, sanjanom i slućenom.

Univerzalnost poruke, lakoća vođenja radnje i jezičko-stilska razuđenost, uz bogate ilustracije Borisa Kuzmanovića, jesu kvaliteti koji Ćutibajku čine knjigom namenjenom čitaocima svih uzrasta.

Vladimir Vukomanović Rastegorac rođen je u Kraljevu 1986. godine. Objavio je poeme za decu i mlade Bajka o Smrti (2016), Jomaisu (2023) i Ćutibajka (2024), kao i pesničke zbirke namenjene odraslima Upornost sećanja (2005), Kana (2013), (Takk) (2015) i knjigu poetske proze Od (2018). Priredio je izbor iz mlade srpske proze Pucanja (2012) i izbor pesama o smrti za decu i mlade Ako ti jave: umro sam (2018). Autor je univerzitetskog udžbenika Uvod u metodiku razvoja govora (2021) i studije Nad crnom rupom: o Crvenoj planeti Gorana Korunovića (2024). Radi kao vanredni profesor na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu.