Yу група Основали су је браћа Жика (бас) и Драги Јелић (гитара,вокал) у  јесен 1970. године, у то време већ ветерани београдске сцене. Стварали су рок инспирисан оним што су Ериц Цлаптон и  Црееденце Цлеарwатер Ревивал радили, али су међу првима на домаћој сцени у свој музички израз увели елементе етно звука. Прву песму „Нона“, инспирисану косовским народним мотивима, снимили су већ децембра 1970. године. Успех првих синглова је навео издавачку кућу да им 1973. године објави деби албум „Yу група“. Била је то једна од првих потпуно ауторских ЛП плоча југословенског рока, те је пресудно утицала на публику али и нове генерације музичара. Патентирајући препознатљив звук у коме су се складно допуњавали страни и домаћи музички утицаји били су седамдесетих година један од водећих састава. Током те декаде су још снимили албуме „Како то да сваки дан?“ (1974), „Yу група“ (1975), „Међу звездама“ (1977) и „Само напред..!“ (1979). Августа 1981. године изгорео им је комби са опремом, а Жика Јелић је добио теже опекотине. После тог инцидента су престали са радом. На сцену су се тријумфално вратили албумом „Од злата јабука“ (1987). Стандардно омиљене песме су забележили и на плочама „Има наде“ (1988), „Трагови“ (1990), „Рим 1994“ (1995), „Дуго знамо се“ (2005) и „Ево стојим ту“ (2016). Уз рад у студију све време редовно свирају али и често гостују на плочама млађих колега.

Кроз YУ групу је током ових 40 година прошло много музичара, али су константа браћа Јелић. Њима се 1992. године придружио Петар Јелић (гитара и вокал) син трећег брата Радета са којим су шездесетих свирали у групи Албатроси. Са Петром група добија нови замах на музичком и маркетинпком плану и ствара везу са новом генерацијом слушалаца и поштовалаца. Са сигурношћу се мође очекивати да на њиховим концертима међу публиком уочите више генерација које уживају заједно.

Последњих година, уз њих тројицу групу чине Саша Радојевић (бубњеви) и Богдан Браковић (тон мајстор). Током каријере Yу група је свирала по читавој Југославији, или како је један новинар написао „где год је било струје“. Имали су турнеју у Бугарској (1972), наступили су у цењеном лондонском „Марqуее“ клубу (1973). Уз енормно велики број концерата који краси каријеру овог бенда, у последње време истичу се самостални концерт под називом „45 година ћистог Рокенрола“ у новобеоградској Хали Спортова, као и велики концерт на београдском стадиону Ташмајдан „Више од 50 година чистог Рокенрола“, где је група уз велики број гостију из целе бивше Југославије прославила свој 52. рођендан.