Дани македонске културе у Нишу

У оквиру манифестације „Дани македонске културе у Нишу“, на позив удружења македонаца „Вардар“ из Ниша и Нишког културног центра, у уторак 2. септембра 2025,  у Галерији Нишког културног центра, са почетком у 18 сати, биће отворена самостална изложба познатог македонског ликовног уметника и критичара Гоцета Божурског.

     Гоце Божурски рођен је 1958. године у Куманову, а дипломирао историју савремене уметности у Скопљу 1984.  Радио је као кустос галерије у Куманову, био је директор Народног позоришта у Куманову, а две деценије пре пензионисања био саветник за ликовну делатност у министарству културе Р.С. Македоније.

Дела која ће бити изложена  су из његовог најновијег стваралачког опуса из последњих пет година, а припадају циклусу „Wалл Арт“. Насупрот извесних традиционалних и конзервативних призвука са поетиком носталгичног реализма, Божурски уграђује елементе адоцијативне апстракције у духу енформела (као што  се за његово стваралаштво својевремено  изразио Никола Кусовац). Већина ликовних критичара који су се освртали његовом ликовном стваралаштву, истичу да је он по опредељењу реалист  и изразит натуралист са топлом, осећајном јужњачком природом  интимисте који у македонској савременој ликовној  уметности  уноси зрно истините хуманости и патину минулих времена (Петар Петровић).   Мотиве и предмете обраѓује до минуциозности, доводећи сваки детаљ до савршенства и визуелне фасцинације, али не  само да би постигао сувопарну убедљивост и материјализацију, него свеобухватну изражајност целине и спиритуалну продуховљеност (Војислав Вујановић). Дела Божурског су носталгичне евокације  низ концептуализирану прераду саставних елемената која интелектуално и лирски промишља са модерним приступом користећи асоцијативан ликован говор  изражавајући се са симболима и метафорама. Он је аутор са изузетном контемплативном душом прустовског карактера који се бави тематским простором успомена, трагајући по драгоценим предметима и знакова изгубљеног времена. Његова дела су јасним и само њему својственом оригиналном ликовном изразу који преко својеврсне „метафизичности свакодневних предмета постиже лежерност притајене одушевљавајуће материјализације и егзалтације. Његов култивисани уметнички рукопис га укључује у ауторе високог ранга који се креће између хиперреалистичког третмана, симболичности, асоцијативности са апстрактно/енформелских призвука и све чешќе потенциран концептуалан карактер.

         Ове одлике које  љубавна осећања величају као епицентрални тематски контекст, заједно са фоном слике са мноштвом имена и иницијала угравираним у  срцима имају превасходно значење. У неким, поред силине поруке блиске хипи покрету „да се води љубав, а не рат“, аутор указује  и на изгубљене идеале,  друштвене и идеолошке проблематике, поражавајућу ерозију   вредности и етичку опустошеност, све већу класно дијаметралну крајност и т.д.  Очито је да осим одушевљености  његове маестралне уметничке изражајности,  Божурског требамо доживљавати као аутора који има критички и ангажовани став за актуелна социјална и друштвена стања.