Галерија Нишког културног центра
понедељак 12. јун 2023.
у 19 сати
„Сликарство је више оно што не видимо него оно што видимо. Слика пред којом стојимо није слика видљивог већ оног унутрашњег – невидљивог. Та унутрашња загледаност у основи је оне естетике која је настојала да у уметничком делу препозна непрестано уздизање из низина овоземаљског у висине небеског.
Зато сликање није само преношење поруке, оно је више трагање за суштином те поруке. За том суштином трага и Никола Брадић подухвативши се јединственог крета – да у кретању руке ухвати онај невидљиви крет душе. Његова Грачаница, једна песма са више мелодија, пружа нам све дилеме: и ктитора, и градитеља и сликара, не са намером да буду разрешене, већ да буду сагледане једним оком, духовним видом, који грађевину сагледава само као оквир у којем се налази оно што том оквиру даје онај смисао који непрестано потенцирамо: Господ Исус Христос, Пресвета Богородица, Свети Јован Крститељ, Свети апостол Петар, Свети краљ Милутин... У том духовном оквиру су и они, који своје место, у Брадићевим сликама, траже испред храма, у његовом окружењу: монахиња са клепалом, монах са крстом, косовска сељанка са свећом, избачена фигура са Страшног Суда (као што море избацује своје мртве).
Када се све ове слике нађу у простору галерије, сваки ће посетилац бити суочен са снажном жељом да уђе у Брадићеву Грачаницу. Није немогуће. Само нека не тражи хоризонталне путеве. Нека се само држи оне вертикале коју је васпоставио краљ Милутин, његов узор Стефан Немања, и коју, кроз стваралачке изазове, подиже и придржава, више идејом него формом, сликар Никола Брадић. Ако је неко чуо молитву из његове Грачанице, нека се не збуњује и не чуди. Из душа оних које видимо и оних које само слутимо уздигла се грачаничка молитва ка небу. Претходно је, без жара и тамјана, освештала просторе наших живих галерија. Преливање боја јесени и неба на тим сликама у функцији је трагања за првобитним призор пред којим се нашао Краљ, али и за бојом будућег века.“
Драгиша Бојовић
Остави коментар