Изложба Естер Милентијевић
- Спиритуална еластичност - просторне инсталације
Галерија Нишког културног центра
Четвртак, 27. април 2023.
у 19 сати
Естер Милентијевић, рођена је 1973. године у Београду.
Дипломирала и магистрирала Графички дизајн на Универзитету у Приштини, Факултет уметности.Од 2002. године ради на Универзитету у Приштини, Факултету уметности са привременим седиштем у Звечану на катедри за Графички дизајн. Члан УЛУС-а и УЛУКиМ-а.
Дух и извори инспирације Естер Зајми Милентијевић су као реке понорнице заронили у најдубље сфере спознаје, испитујући границе спиритуалне еластичности, у трагању за Смислом. Да бисмо докучили смисао и поруке, које осим лепоте, склада и оригиналности, носе ови радови, потребно је да на почетку протумачимо симбол сове у митологији и филозофији.
Сова представља чувара древних знања, она види и у мраку, при чему се не мисли само на ноћну тмину, већ тама овде има дубље значење и говори о знањима. Сова има способност да предосети будуће догађаје, да види прошлост и будућност, дајући им сасвим нову димензију. Сова је по својој природи усамљена птица, активна је ноћу, а дању дрема. Тишина је њено окружење и та тишина је јако важна за откривање наше праве природе, на путу ка враћању себи у своје Ја.
Користећи симболику сопствене емоције визуелизирањем кроз облик, форму, линију, површину и боје, сова на овим радовима добија ново значење. Она постаје преносилац сопственог, али и туђег емоционалног стања које се таложи унутар сваког бића.
Облик на радовима представља реалност, схватање смисла настајања, као и положај у простору. Сама реч ОБЛИК почиње словом О затвореном формом која може да представља животни круг, али и наше тело, наш храм, у коме се дешавају трансформације и развој. Чулна опажања и утисци, пажња, страх, бес, стрес, депресија, али и љубав, вера, нада, лакоћа и радост постојања, све се то дешава у овом храму, где се досеже унутрашњи мир и где се ослобођамо од свих везаности, где истинска спиритуална еластичност представља крајњи циљ.
Форма је та која представља емоционалну трансформацију, простор у коме је складиште реакција насталих између спољашњег и унутрашњег света.
Сублимацијом основне црвене и ахроматских боја које преовладавају на радовима, Естер покушава да испровоцира одређене емоције и реакције посматрача. Белом представља чистоту, једноставност, искреност, која рефлектује снагу спектра, док су ауторитет и моћ приказани ахроматском црном. Сиву повезује са инспирацијом, постојаношћу, зрелошћу и компромисом. За добијање посебног утиска живота у пуној снази, Естер користи најтемпераментнију боју – црвену - која значи опстанак, снагу, топлину, енергију, узбуђење,радост и љубав...
Оља Шестаков
Остави коментар