Петак, 8. април 2022. у 18 сати,
у Галерији Нишког културног центра.
Живота Бајкић је рођен 1946. у Витошевцу, општина Ражањ. Средњу уметничку школу "Ђорђе Крстић" завршио у Нишу. На Факултету примењених уметности у Београду уписује студије сликарства 1965. године. Прве две године студира у класи проф. Љубодрага Пенкина, а наредне три у класи проф. Рајка Николића. Као студент завршне године у организацији Факултета одлази на студијско путовање у Италију, Холандију и Француску. На катедри сликарства дипломира 1971. године. Од 1977. године радио у основној школи "Стеван Јаковљевић" у Параћину где је стекао пензију. Поред сликања и педагошког рада, бавио се и мозаиком и бојеним рељефом од дрвета.
Слике му се налазе у бројним збиркама у земљи и иностранству:
у колекцији "Присли", колекцији "Недељковић"...
у Аустралији, Канади, Шведској, Аустрији, Италији, Француској...
Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).
О њему су писали Душан Ђокић, Мр Зоран Ивановић, Момчило Митић...
Слике Животе Бајкића
„У измаштаним призорима који често обједињују групације фантастичних фигура у ваздушастом амбијенту, у композицијама ондулаторно узвитланих линија, као у персијским завојницама, садевен је комплетан један симболично изражајан ликовни свет, нескривено ослоњен на узорима београдске фигурације која се обликовала уз подстицај сликара „Медиале“ и једног круга уметника са ФПУ, можда и на Љубодрага Јанковића Јалета.
Бајкићев обилно колорисани цртеж и штафелајни израз има јаку усмереност ка флуидним акцентима и скоро апстрактним решењима, упркос основне симболичне оријентације где стоји извесна духовна опредељеност. Живота је нарочито успешан у обојеним варијацијама и веома суптилним призорима облика у простору.
У најновијим сликама насталим у заједничком тематском оквиру под називом “Варош нестварних станара”, Бајкић изнова разиграва свој препознатљиви ликовни израз којим суверено ходи граничним простором између фигурације и апстракције. Када му слике нагињу фигуративном изразу, више рефлектују алегоријска значења - када нагињу апстрактном, више зраче снагом чисто ликовних односа, при том остајући у асоцијативној корелацији заједничког идејно-тематског определења.
Ваља рећи - и зато што то није тако чест случај - да се аутор представља изложбом са конзистентним и кохерентним избором дела, што је фактор више који препоручује његову изложбу.“ (Душан Ђокић, сликар и ликовни критичар)
Остави коментар