Уторак 22. март 2022.године
Галерија Нишког културног центра
у 18 сати
Нишки културни центар и Центар за девојке
Ликовна дела уметница које су стварале заједно на 7. Феминистичкој ликовној колонији повезује колорит у којем преовладавају топли и земљани тонови који су у складу са природом и амбијентом у ком су боравиле уметнице. Самим тим се стиче утисак повезаности и блискости међу њима која је створена за време трајања колоније. Рад на истој теми из различитих углова сагледавања, различите ликовности и различите ликовне поетике уметница чини ову групу уметничких радова занимљивом за посматрача. Углавном све радове можемо посматрати кроз призму апстрактности и симболике сем код пар уметница које конкретно уносе женску фигуру или делове женског тела у свој рад. Слике на којима су приказани предели Сићева можемо метафорично повезати са "пејзажом" женског тела, са женским облинама и истраживањем сексуалности. Белине на једном од цртежа су симбол нежности коју жена пружа у мајчинству и љубави коју даје свом партнеру/ки. Прикази женских фигура кроз цртеже повезују се са симболичним пределима и дају хармоничну целину, јасније се читају код посматрача када су заједно изложене са цртежима женских тела и фигура. Чак и када је жена приказана као маса која асоцира на тело или у виду хаљина добија се асоцијација на женственост и женску борбу у равноправности, на истрајност како у феминизму тако и у самом организовању ликовне колоније која се одржава на једном "светом месту феминизма" иако многи то не би волели да признају. Дух Надежде Петровић која је основала ликовну колонију под другим називом пре више од 100 година је увек присутан тамо и са сваким радом створеним на свим досадашњим Феминистичким ликовним колонијама њен слободарски дух живи јаче јер се шири међу уметницама.
Милена Крстић Обрадовић
Дипломирана дизајнерка текстила
Остави коментар