Најаве догађаја

петак, 16. јун 2021. године

Галерија Нишког културног центра

19 сати

Велимир Веља Поповић је рођен у Нишу 1942. године.

Завршио СТШ – архитектонски одсек у Нишу. Студирао грађевину – високоградњу у Нишу и Суботици на ВТГШ где је и дипломирао.

Радио у Институту за документацију заштите на раду – Ниш у издавачко- графичкој делатности као технички уредник где је учествовао у изради и графичком дизајну  књига, часописа, монографија, каталога. Наставио је свој рад у Центру за дизајн и маркетинг  до одласка  у пензију 2003. године. Ликовно се самостално формирао. Члан је удружења ЛУНА од априла 2009. године.

Учествовао на свим колективним изложбама  и на Републичкој смотри 2009, 2010, 2011. Био је учесник „Ивандањске ликовне колоније“ у Ајдановцу 2015. код Прокупља. По одласку  у пензију активније се бави сликањем.

Ово му је друга самостална изложба.

Велимир – Веља  Поповић - Радознали сликар пејзажа

„Са сликарством Велимира – Веље Поповића ближе сам се упознао пре отприлике годину дана којом приликом ми је показао готово сва своја платна, белешке на папиру, амбалажном папиру и још којечему. Тада сам схватио да му је сликање и ликовно опсервирање околине свакодневна животна потреба и навика.

Буквално, упознао сам стотине његових дела лоцираних на платну или папиру и био пријатно изненађен рафинманом у баратању ликовним „алатом“. Код Веље ни у траговима нема дилетантизма и дескриптивних закључака, који не ретко дефинишу аматеризам и наиву.

Овај човек, старином нишлија (по женској линији Чех, по мушкој Шумадинац) буквално од дана када је Ниш добио прве карактеристике европске вароши носи трагове породице Поповић, чије је присуство у граду итекако запажено. Један од његових дедова је био први возовођа између Ниша и Београда.

Вељине радове сам веома тешко, због обима понуђеног материјала, разврстао у четири делова - портрети урбаних места и романтичних махала лепе црнотравске околине. Све је то обележено сигурном руком архитекте (што је он по занимању и сликара, што је по рођењу). 

Напомињем да сам у циклусу портрета градова Суботице и Ниша као и махала око Црне траве прикључио и његов циклус са Свете Горе, цртан и сликан на један необичан, чежњив начин али веома убедљиво будући да аутор „портрета“ манастира, пиргова, арсана и испосница никада није крочио на Атонску гору.“ (Мр Миодраг Анђелковић, академски сликар)