Сала Нишког културног центра
Петак, 29. новембар од 20 сати
Улаз је бесплатан
Програм
Снежана Нешић (1972): Running Thoughts
Рејмонд Мареј Шефер (1933): Гудачки квартет бр. 11
I
II
III
IV
V
пауза
Ана Соколовић (1968): Commedia dell’arte
Commedia dell’arte I
I Dottore
II Colombina
III Capitano
Commedia dell’arte II
IV Isabella
V Pantalone
VI Zanni
VII Ruzzante
Ghost I
Commedia dell’arte III
VIII Brighella
IX Signora
X Innamorati
Снежана Нешић је студирала композицију и хармонику на академији „Чајковски“ у Кијеву (Украина) и на Академији за музику, позориште и медије у Хановеру (Немачка), где је од 2007. доцент на предметима за композицију и нову музику. Школске 2014/15. је била гостујући професор композиције на Универзитету у Скопљу. Од октобра 2018. предаје савремену музику и на музиcчкој академији „Роберт Шуман“ у Лајпцигу. Оснивач је и уметнички рурководилац ансамбла „ur.werk“ који је специализован за савремену музику.
Добитница је најзначајнијих немачких резиденцијалних боравака: у Немачкој академији у Риму и у Немачком студијском центру у Венецији, Прве награде на Међународном конкурсу квартета „Молинари“ и награде оперске куће „Chants Libres“ у Монтреалу за оперу „The Rain Passed Over“.
Компоновала је наруџбине за Гевандхаус у Лајпцигу, Луксембуршку филхармонију, Хановерску оперу и хановерско Друштво за нову музику, за фондацију Ernst von Simens Камерну оперу у Келну, Севернонемачку РТВ, као и ансамбле „Adapter“, „hand.werk“, „Quasar“, „Megaphon“, „Ensemble Contemporain de Montréal“ i паришки „2E2M“.
Њена дела су изведена на значајним фестивалима као што су „Biennale Salzburg“, „Musik der Jahrhunderte Stuttgart“ и „Klangwerkstatt Berlin“,а такође и у оквиру сезона филхармонијских оркестара из Луксембурга и Хамбурга, као и бечког Конзертхаус-а.
Добитница је бројних интернационалних награда и као акордеонисткиња. Свирала је, између осталог, као солиста са оркестром Севернонемачког радија, са Симфонијским оркестром Доње Саксоније, у оперској кући Брауншвајга и са бројним ансамблима за нову музику.
О својој композицији „Runing thoughts“ Снежана Нешић је записала:
У пролеће 2003.године, на фестивалу поезије на острву Бруген, упознала сам песникињу Ингер Кристенсен. Читала је стихове из властитог циклуса „Алфабет“ на данском и немачком, а ја сам потом свирала своје композиције. Тада сам га чула по први пут и била сам њиме фасцинирана (те године била је за „Алфабет“ номинована за Нобелову награду), поготово због начина на који је читала: смирено, веома музикално, остављајући нама слушаоцима (онако како само велики писци то могу) траг неког новог светла и неслућених асоцијација. То вече смо провеле заједно у инспиративним разговорима о уметности и музици, после чега сам обећала госпођи Кристенсен да ћу ускоро написати и једну композицију надахнуту њеним „Алфабет“-ом.
„Runing thoughts“ је непреводива игра речи и означава „надолазеће мисли“, али и „игру светлом“.
Када сам радила на квартету „Runing thoughts“ као подлогу сам користила ове њене текстове али и формалне принципе „фибоначијевог низа“ на начин којим се и она њиме сужила у свом циклусу. 7. јануара 2009, истог дана када зам завршила квартет, сазнала сам да је велика песникиња изненада приминула неколико дана пре тога. То сазнање ме је испунило великим болом и због временске коинциденције ових догађаја, а и због чињенице да сам за подлогу кварета одабрала и неке њене стихове који се тичу смрти као феномена.
„Running Thoughts“ су посвећене Ингер Кристијансен у име пријатељства и уз дубоки наклон њеном књижевном делу.
Рејмонд Мареј Шефер је рођен у градићу Сарнија, у канадској држави Онтарио 1933.године. Студирао је на Универзитету Торонта, а потом отишао у Беч и Лондон на даље усавршавање. Након повратака у Канаду бавио се педагогијом, истраживачким и књижевним радом, новинарством и организационим пословима у области музичког извођаштва, као и уметничким и политичким активизмом. Стекао је славу у домовини и свету као провокатор и борац за заштиту човекове околине.
Јехуди Мењухин је о њему рекао: „Он је снажан и добронамеран, са изразито оригиналном имагинацијом и интелектом и моћном динамиком чија је изражајност у потпуном складу са потребама и сновима савременог човечанства.“
Шеферов бројни опус саржи разновсна дела, од оркестарских до хорских композиција, музичког тратра и мулитмедијских ритуала. Сматра се да његових 13 гудачких квартета припада најбољим примерцима овог жанра у 20. веку. Музиколози га називају и оцем акустичке екологије, јер је веома рано почео да указује и бори се против катастрофалних ефеката буке на људско здравље (есеји „Књига о буци“ и „Гласови тираније“). Његова студија „Штимовање света“ (Тунинг тхе Wорлд, 1977) приказује сву ширину пројекта „Светског звучног пејсажа“, односно, Шеферова истраживања звучања природних и људских пејзажа, као и филозофије и теорије буке. Овај пројекат је веома утицао и на његов композиторски рад...
О свом XI гудачком квартету, насталом 2006.године, Рејмонд Мареј Шефер је записао:
За разлику од већине мојих квартета, XI гудачки квартет се састоји из пет одвојених целина или ставова, мада сам тачно одредио трајање свих пауза међу њима да бих остварио утисак контиунитета. У музици такође постоји континуитет будући да овим делом доминира специфична тема од једанаест тонова са карактером пасакаље. Дошла је до мене једне ноћи, у сну, али ме неби изненадило да већ постоји код Баха или у неком ренесасном генералбасу.
Први став почиње гневом и старшћу соло-виолине, а постепено јој се придружују и остали инструменти, чиме се успоставља ритмичка окосница у којој се тема пасакаље понавља неколико пута. У другом ставу иста та тема звучи веома нежно, а над њом виола свира елегични облигато. Он води директно у трећи став који је музички опис заласка сунца и појављвања дубоких сенки док се сјај губи иза хоризонта. На завршетку, две (шашаве) мелодије лебде у висинама тамног неба. Четврти став је романса између друге виолине и виолончела, а узбудљиве емоције додирују и остале инструменте. У завршном ставу евоцирам тихо јецање еолске харфе. То је инструмент који се поставља у вртове где на његове жице налеће ветар и производи језиве таласе хроматских звукова који су зачарали и неке романтичаре (Шумана, Берлиоза и Е.Т.А.Хофмана).
Ана Соколовић је призната и цењена композиторка у Канади и у свету. Њена дела, испуњена балканским ритмовима, под утицајем су разних уметности и уметничких праваца и веома су привлачна за слушаоце које одводе у жив и аутентичан звучни универзум..
Ана Соколовић је студије композиције је завршила у Новом Саду у класи Проф. Душана Радића. Постдипломске студије започела је на београдском ФМУ у класи Зорана Ерића, а довршила у Канади, на Универзитету Монтреала у класи Хозеа Еванђелисте. Њена дела до сада нису јавно извођена у Србији, а у Канади је остварила задивљујућу каријеру из које ћу за ову прилику издвојити само најважније успехе: трострука је победница националног такмичења за младе композиторе Канаде, два пута је представљала своју нову домовину на УНЕСКовој Међународној трибини композитора у Паризу, освојила је гран при конкурса за младе композиторе Канадске РТВ, као и награде „Жозеф Штауфер“ Канадског уметничког савета, „При опус“ Музичког савета провинције Квебек за композитора године и „Жан Матежсек“ Канадског друштва за заштиту ауторских права. Током претходних година овим признањима придружиле су се и Награда националног центра за музику, уз коју иду и поруџбине за нове оркестарске композиције и награда „Дора“ за оперу „Свадба“, а 2012. Ану Соколовић је Скупштина канадске државе Квебек прогласила за „национално благо“, што је, као последицу, имало посебан третман њеног стварлаштва и његову форсирану промоцију како у Канади, тако и у свету. Захваљујући оваквој културној политици Канаде опера „Свадба“ је и стигла на БЕМУС, а у оквиру велике европске турнеје која је обухватила још и градове у Француској, Холандији, Ирској и Великој Британији. 2017. и 2019. године Ана Соколовић је постала и двоструки лауреат једне од великих канадских и светских награда, „ЈУНО Призе“.
Опере су јој извођене и у таквим кућама као што је „Ковент Гарден“ и Канадска опера из Монтреала, а посебно је везана за трупу „Queen of Puddings“ за коју је и писала своје камерне опере. Оркестарска дела изводили су јој Монтреалнски симфонијски оркестар, Шарл Дитуа и Кент Нагано, потом Оркестар Националног центра за уметност у Отави са Александером Шелијем и Јоханом Дебисом, као и СО Ванкувера са Вилијамом Роусоном и Пјером Симаром. Том списку припада и Београдска филхармонија са Кристијаном Мандеалом и Виндзорски симфонијски оркестар са Брајаном Карентом. Ана Соколовић живо сарађује са свим значајним ансамблима за нову музику Канаде. Са импресивног списка истакнутих солиста светског реномеа који су свиралињена дела издвајају сепијаниста Марк Андре Амлен, виолончелисти Јегор Дјачков и Маја Богдановић, виолинисткиње Андреа Тинијек и Лара Сен Џон, као и певачица Барбара Ханиген.
Ана Соколовић је професор композиције на Универзитету Монтреала.
Ана Соколовић о свом делу:
Commedia dell'arte је неисцрпан извор карактера, импресионирао ме је још од мог детињства.
Ликови, у почетку позориште импровизација италијанских улица, које представљају архетипови карактера сваког друштва на свету. Живи, забавни,дирљиви,смешни,величанствени, цинични или саркастични, сваки карактер – инспирисао је један сегмент мог рада.
Овај опус доноси заједно три композиције за гудачки оркестар, спојене једном темом.
Постоји могућност да и други ликови буду додати у будућности.
Квартет Молинари
Резиденцијални квартет Конзерваторијума у Монтреалу
Олга Ранзенхофер, виолина
Антоан Бареј, виолина
Фредерик Ламбер, виола
Пјер-Ален Буврет, виолончело
Међународно познат и прихваћен од стране публике и критике почев од свог оснивања, 1997. године, квартет „Молинари“ се посветио извођењу дела 20. и 21. века.
Добитник је чак 20 признања Опус којима га је Музички савет Квебека наградио због изврсног музицирања и уврстио међу водеће гудачке квартете Канаде. „Молинари“ је критика описивала као „јединствен“ и „бунтован“, као канадски одговор на квартете „Кронос“ и „Ардити“.
Наступао је у два наврата са Симфонијским оркестром Монтреала под вођством Шарла Дитуа. Априла 2018, извео је Концерт за гудачки квартет и оркестар Самија Мусе са Метрополитен оркестром из Монтреала, под управом Николаса Картера.
„Молинари“ редовно свира серије концерата и наступа на свим важнијим фестивалима Канаде, као и у Европи и Азији. Снима за ATMA Classique и за те своје подухвате добија сталне похвале од међународне критике: два пута је био издвојен као „избор уредника“ часописа „Грамофон“, а одушевљене критике објавили су и остали музички магазини, „The Strad“, „Fanfare“, „Diapason“, итд. Снимак свих квартета Ђерђа Куртага добио је награду Diapason D'Or крајем 2016.године, а престижни немачки „Esho Klassik“ наградио га је за извођење камерне музике 20. и 21. века у јулу 2017.
У часопису „Грамофон“ критичар Филип Кларк је, између осталог, за „Молинари“ написао: „Незамисливо је да иједна група музичара може да свира боље од овог монтреалског квартета.“
ДОБРО ДОШЛИ!
Остави коментар