05 - 08. јули 2018. 

Међу јавним музичким манифестацијама које се организују у Нишу Интернационалне хорске свечаности имају најдужу, најбогатију и најкомплекснију традицију. Овај фестивал је настао у част аматерског хорског појања и одувек је славио индивидуалне певачке искре из којих се, благодарећи рацију недоступним силницама и недокучивој појачкој алхемији, распирују и распламсавају неукротиве хорске ватре.

На поузданим традиционалним темељима је, у то нас уверава пажљиво селектована репрезентација гостујућих хорова, заснована и овогодишња нишка хорска смотра. Хорови из Русије, Грчке, Бугарске, Мађарске, Македоније, Републике Српске и Србије наговештавају веома озбиљан и уистину атрактиван такмичарски програм, за који су, по обичају, резервисани средишњи дани фестивала.

Прве вечери ће Летњом позорницом у Тврђави доминирати Симфонијски оркестар и Хор Радио-телевизије Србије с маестром Бојаном Суђићем на челу, а посетиоци ће моћи да уживају у славној Орфовој сценској кантати Кармина Бурана. Последњег дана, када се додељују признања и полагано своде утисци о квалитету хорских наступа, представиће се Хор диригената Српске хорске асоцијације пригодним ревијалним програмом у којем ће учествовати и гостујући хорови и хорови града домаћина. А у међувремену посебан програмски специјалитет – наступ немачког ансамбла „Калиомене“ и њихов спектакуларан концертни перформанс Виридисима, вешто аранжиран преплет грегоријанске и савремене музике праћен опчињујућим светлосним ефектима. Ту је, напокон, и једна интригантна фестивалска иновација каква је „оупен сингинг“, у свету све популарнији интерактивни концепт који, базирајући се на здруженом певачком наступу, успоставља нове нивое комуникације између хорова на сцени и посетилаца у публици.

Хорске свечаности ће овај пут, после периода током којег се организатор кретао у прилично скученим финансијским оквирима и услед тога помало снебивао кад је реч о боравку хорова у Нишу све време фестивала, поново пружити шансу гостујућим певачким дружинама да у пуном капацитету осете наше јужњачко гостопримство, што ће знатно обогатити пратеће и неформалне аспекте ове манифестације. Хорови ће, наиме, имати довољно времена и за традиционални дефиле центром града и за ревијалне наступе на репрезентативним градским локалитетима, а то су моменти који ће, уверен сам, неизмерно допринети шарму Интернационалних хорских свечаности.

Домаћин је, дакле, спреман за очекиване фестивалске изазове. Сада су гости и учесници на потезу! Добро дошли у Ниш, град хорског појања!

СРЂАН САВИЋ,
ДИРЕКТОР ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ ХОРСКИХ СВЕЧАНОСТИ

ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА

 

Четвртак 05. 07. 2018.

Летња позорница у Тврђави

 

20.30 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

1) ЗДРУЖЕНИ НИШКИ ХОРОВИ: ХОР ЦРКВЕ СВ. НИКОЛЕ СА ПРИЈАТЕЉИМА, ХОР „ВОДА ЖИВА“, ХОР ПРОФЕСОРА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ НИШ

– Диригент: Мирослав Иванковић 

                  Драгана Величковић: 1. Симонида – фреска из неке друге Грачанице

  1. 2. Тамо далеко (аранжман)
  2. 3. Голема ч'чкалица

 

2) „ОPEN SINGING“ – заједничко певање дечјих хорова и публике, учествује Хор диригената Српске хорске асоцијације

3) ХОР И СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ

– Диригент: Бојан Суђић

Солисти: Александра Јовановић, сопран, Александар Толимир, тенор, Драгутин Матић, баритон

Дечји хор „Звездице“, Лесковац (диригент: Јелена Цветковић Црвеница)

Хор ОШ „Св. Сава“, Ниш (диригент: Гордана Стаменковић)

Хор ОШ „Ратко Вукићевић“, Ниш (диригент: Валентина Динић)

Карл Орф (Carl Orf): Кармина Бурана (Carmina Burana)

FORTUNA IMPERATRIX MUNDI                          

  1. 1. O Fortuna
  2. 2. Fortune plango vulnera

I PRIMO VERE                                                          

  1. 3. Veris leta facies           
  2. 4. Omnia Sol temperat           
  3. 5. Ecce gratum           

UF DEM ANGER                                                       

  1. 6. Tanz            
  2. 7. Floret silva            
  3. 8. Chramer, gip die varwe mir  
  4. 9. a) Reie                            
  5. b) Swaz hie gat umbe  
  6. c) Chume, chum, geselle min             
  7. d) Swaz hie gat umbe (reprise)             
  8. 10. Were diu werlt alle min

II IN TABERNA       

  1. 11. Estuans interius
  2. 12. Olim lacus colueram
  3. 13. Ego sum abbas Cucaniensis
  4. 14. In taberna quando sumus

III COUR D'AMOURS 

  1. 15. Amor volat undique
  2. 16. Dies, nox et Omnia
  3. 17. Stetit puella
  4. 18. Circa mea pectora
  5. 19. Si puer cum puellula
  6. 20. Veni, veni, venias
  7. 21. In trutina
  8. 22. Tempus est iocundum
  9. 23. Dulcissime

BLANZIFLOR ET HELENA   

  1. 24. Ave formosissima

FORTUNA IMPERATRIX MUNDI  

  1. 25. O Fortuna (reprise)

 

Петак, 06. 07. 2018.

Летњa позорницa у Тврђави

 

20:30 ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

 

1) ХОР АЛИЛУЈА, БЕОГРАД, СРБИЈА

– Диригент: Милица Радивојевић

  1. 1. Рано руско вишегласје (17. век): Приидите, поклонимсја
  2. 2. Сергеј Рахмањинов: Богородице Дјево
  3. 3. Александар Спасић: Свјатиј Боже
  4. 4. Миодраг Говедарица: Возбраној војеводје
  5. 5. Стеван Ст. Мокрањац: Осма руковет

2) ХОР ФРАНЦЕ ПРЕШЕРН, СКОПЉЕ, МАКЕДОНИЈА

– Диригент: Томислав Шопов

– Клавир: Андреа Наунов

  1. 1. Јакоб Галус (Jacob Gallus): Dulces amica veni
  2. 2. Јохан Себастијан Бах (Johann Sebastian Bach): Befiehl du deine wege
  3. 3. Kamilo Mašek: Zgubljena vera
  4. 4. Zorko Prelovec: Zenka mi v gosti gre
  5. 5. Душан Максимовић: Девојчица воду гази
  6. 6. Андреј Наунов: На Струга дукјан
  7. 7. Трајко Прокопјев: Ја излези, стара мајко

3) ХОР АКУД УНС „СОЊА МАРИНКОВИЋ“, НОВИ САД, СРБИЈА

Диригент: Дуња Деурић

 

  1. 1. Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина (Giovanni Pierluigi da Palestrina): I vaghi fiori
  2. 2. Стеван Ст. Мокрањац: Мађарске народне песме
  3. 3. Хавиер Бусто (Xavier Busto): Sicut cervus
  4. 4. Жељко Авдаловић: Ветар

4) ХОР „СИНХРОНИ ЕКФРАСИ“ („SYNCHRONI EKFRASI“) АТИНА, ГРЧКА

– Диригент: Томас Луциотис (Thomas Louziotis)

  1. 1. Аноним, приписано Џону Редфорду (John Redford) (16. век): Rejoice in The Lord
  2. 2. Ђерђ Деак Бардош (Gyorgy Deak-Bardos): Eli, Eli
  3. 3. Корнелије Станковић: Достојно јест
  4. 4. Микис Теодоракис: Mi Me Prodoseis (аранжман Томас Луциотис)
  5. 5. Голт МекДермот (Galt McDermot), Џејмс Радо (James Rado), Џером Рагни (Gerome Ragni):

   Aquarius / Let The Sunshine In (аранжманТомас Луциотис)

4) ХОР „ЕЛЕГИЈА“, МОСКВА, РУСИЈА

– Диригент: Марина Алексејева

  1. 1. Константин Шведов: От јуности мојеја
  2. 2. Стеван Ст. Мокрањац: Друга руковет
  3. 3. Јефрем Подгајц: Agnus Dei
  4. 4. Антон Рубинштајн: Гноми (речи непознатог аутора)
  5. 5. Бугарска народна песма: Ерген деда (обрада Петра Љондева)

22:00OPEN SINGIN“ – заједничко певање хорова и публике. Концерт мушког вокалног ансамбла „Константин“ из Ниша (диригент Далибор Марковић).

 

Субота, 07. 07. 2018.

Летњa позорницa у Тврђави

 

20:30 „ОPEN SINGING“ – јавна хорска проба и заједничко певање хорова и публике, учествује Хор диригената Српске хорске асоцијације, гостујући ансамбли и диригенти

 

21:00 ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

1) ПЕВАЧКО ДРУШТВО „ПРЕПОДОБНИ РАФАИЛО БАНАТСКИ“, ЗРЕЊАНИН, СРБИЈА

– Диригент: Сенка Милисављевић

  1. 1. Стеван Ст. Мокрањац: Трећа Статија
  2. 2. Виктор Калињиков: Свјете тихиј, из Бденија
  3. 3. Јакоб Аркаделт (Jacob Arcadelt): Il bianco e dolce cigno
  4. 4. Damjan Močnik: Christus est natus
  5. 5. Петар Коњовић: Велика чочечка игра из опере „Коштана“ (обрада: Т. Адамов Петијевић)

2) ХОР „АРГЕНТЕУС“ („ARGENTEUS“), СЕГЕДИН, МАЂАРСКА

– Диригент: Габор Ковач (Gábor Kovács)

  1. 1. Левенте Ђенђеши (Levente Gyöngyösi): Laudate Dominum
  2. 2. Левенте Хорват Мартон – Арпад Тот (Levente Horváth Márton – Árpád Tóth): O salutaris

    hostia

  1. 3. Золтан Кодаљ (Zoltán Kodály): See the Gypsies
  2. 4. Стеван Ст. Мокрањац: Друга руковет
  3. 5. Лајош Бардош (Lajos Bárdos): Стара песма за плес

3) АКАДЕМСКИ ХОР „СВЕТА ПАРАСКЕВА“ НАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ, СОФИЈА, БУГАРСКА

– Диригент: Галина Луканова

– Клавир: Марио Јоцов и Манол Паскалев

  1. 1. Аноним: Богородице Дјево, радујсја
  2. 2. Gaudete (из збирке Piae Cantiones 1582)
  3. 3. Стeван Ст. Мокрањац: Тебе појем, из Литургије
  4. 4. Марко Тајчевић: Ајде Јано
  5. 5. Филип Кутев: Бре Петрункo
  6. 6. Црначка духовна песма: Praise His Holy Name, музика: Кит Хемптон
  7. 7. The Rhythm of Life из Sweet Charity (текст: Дороти Филдс, музика: Сај Колмен)

4) АКАДЕМСКИ ХОР „МИРЧЕ АЦЕВ“, СКОПЉЕ, МАКЕДОНИЈА

– Диригент: Јасмина Гјоргјеска

  1. 1. Сергеј Рахмањинов: В молитвах неусипајушчују Богородицу, кондак Успења Богородице
  2. 2. Ола Јејло (Ola Gjeilo): Поларна светлост
  3. 3. Тодор Скаловски: Македонска хумореска
  4. 4. Драгана Величковић: Голема ч'чкалица

5) КАМЕРНИ ХОР МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ, РЕПУБЛИКА СРПСКА / БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

– Диригент: Раде Радовић

  1. 1. Стихира на Господи возвах Плотију вољеју, I глас, хиландарски рукопис, 18. век
  2. 2. Корнелије Станковић: Догматик, VI глас
  3. 3. Константин Шведов: Символ вере
  4. 4. Војин Комадина: Пјесме Јање Чичак, из села Горњег Оџака са Купреса
  5. 5. Радомир Петровић: Сватовске шаљивке, текст народни, из записа Вука Караџића

НЕДЕЉА, 08. 07. 2018.

Летњa позорницa у Тврђави

 

20:30 ДОДЕЛА НАГРАДА И СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

21:00 РЕВИЈАЛНИ ПРОГРАМ И „OPEN SINGING“, извођачи: Хор диригената Српске хорске асоцијације и сви гостујући хорови

 

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА

Четвртак, 5. 07. 2018.

 

  • 20:30 Летња позорница у Тврђави: „Open singing“ – концепт заједничког певања хорова и публике на отвореном, у виду јавне хорске пробе. Ове године биће представљен по први пут на Интернационалним хорским свечаностима, уз подршку Хора диригената Српске хорске асоцијације, гостујућих ансамбала и диригената и локалних уметника. Детаљи овог перформанса биће објашњени на лицу места.
  • 23:00 „Хорске серенаде“: јавни наступи хорова на отвореном у разним деловима града (Црква Св. цара Константина и царице Јелене у Парку Св. Саве, порта Цркве Св. Пантелејмона, Победина улица, плато испред Народног позоришта).

Петак, 06. 07. 2018.

  • 11:00 Официрски дом: прес – представљање нотних и музичких издања уз учешће диригената, музиколога, критичара, новинара. Модератор: Александра Паладин.
  • 18:00 Дефиле хорова: Студентски дом код Правног факултета – Трг краља Александра – Тржни центар „Калча“ – Победина – Трг краља Милана – Тврђава
  • 22:00 Летња позорница у Тврђави: „Open singing“ и краћи концерт мушког вокалног ансамбла „Константин“ из Ниша.

Субота, 07. 07. 2018.

  • 11:00 Официрски дом: прес – критички осврт на наступе хорова претходне вечери. Учествују чланови жирија, уметнички директор Фестивала, диригенти, чланови хорова и публика. Модератор: Александра Паладин.
  • 20:30 Летња позорница у Тврђави: „Open singing“
  • 23:00 Официрски дом: Ансамбл „Калиомене“ (Немачка): Viridissima – концерт/перформанс грегоријанске и савремене музике са светлосним пројекцијама. Viridissima је наслов концертног пројекта женског вокалног ансамбла „Калиомене“ из Немачке, основаног 2013. године. Ансамблом који чине Екатерина Александрова, Радослава Воргић, Ане Герман, Хироми Бандо руководи Химена Гонзалес која је и осмислила читав овај музичко-светлосни перформанс у сарадњи са експерименталном визуелном уметницом Катрин Бедге. Ансамбл изводи грегоријанске напеве, песме Хилдегард фон Бинген (Hildegard von Bingen), светице, мистичарке, немачке песникиње из 12. века и једне од првих жена које су се бавиле компонвањем духовне музике као и дела савременог француског композитора Рафаела Лонгија (Raphael Languillat, 1989). Инспирисана текстовима и песмама Хилдегард фон Бинген (антифон О viridissima virga), у којима се често говори о бојама, облицима и мирисима, Химена Гонзалес уводи светлосне ефекте као суштински аспект пројекта Viridissima. Супротстављајући се стероптипу о „мрачном“ средњем веку, ансамбл „Калиомене“ нам тај период представља у сасвим супротном светлу – као бљештав и сјајан, полазећи од идеје зелене (лат. viridissima) силе – темељне снаге која успоставља и одржава хармонију и равнотежу у природи.

 

Недеља, 08. 07. 2018.

 

  • 11:00 Официрски дом: прес – критички осврт на наступе хорова претходне вечери и Фестивал у целини. Учествују чланови жирија, уметнички директор Фестивала, диригенти, чланови хорова и публика. Модератор: Александра Паладин.
  • 21:00 Летња позорница у Тврђави: „Open singing“

ДЕТАЉНИЈЕ О ФЕСТИВАЛУ И УЧЕСНИЦИМА

 

ПРОЛОГ – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

На свечаном отварању 27. Интернационалних хорских свечаности биће изведена хорска остварења композиторке из Ниша Драгане Величковић и капитално вокално-инструментално дело Карла Орфа Кармина Бурана у интерпретацији Симфонијског оркестра и Хора Радио-телевизије Србије, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића.

 

ДРАГАНА ВЕЛИЧКОВИЋ (1963), музички педагог, професор Музичке школе у Нишу, димпломирала је на Факултету музичке уметности у Београду на Одсеку за општу музичку педагогију. Компонује хорску, камерну и клавирску музику. Осим компоновања, бави се и тонским аранжирањем. Многа њена хорска дела, попут композиција Деда, Симонида, Голема ч'чкалица, Дарина мера извођена су на свим престижним хорским фестивалима у Србији као и у иностранству, а ове године биће изведена и на свечаном отварању 27. Интернационалних хорских свечаности. Добитница је више награда и признања, између осталих и „Златне значке“ Интернационалних хорских свечаности (Ниш 2010).

КАРМИНА БУРАНА: Профане песме за солисте и хор уз пратњу инструмената и магијских слика (CARMINA BURANA: Cantiones profanae cantoribus et choris cantandae comitantibus instrumentis atque imaginibus magicis) је сценска кантата за солисте, хор и оркестар немачког композитора Карла Орфа (Carl Orff, 1895–1982), премијерно изведена 1937. године у франкфуртској Опери. Орф је либрето за своју композицију засновао на истоименом рукопису из 13. века, откривеном 1803. у баварском бенедиктинском манастиру Бенедиктбојерн (Benediktbeuern). Стихови збирке песама написани су на латинском и средњовековном немачком језику, а у погледу садржаја доносе приказ средњовековног живота, од односа према природи, свакодневном животу и љубави до сатире друштва и цркве. Поједини стихови у рукопису били су пропраћени архаичном музичком нотацијом, потврђујући да је Кармина Бурана оргинално била намењена певању. Ипак, већи део текста био је без музичке пратње, што је композитору оставило простор за креативну слободу. Орф је одабрао 24 песме, које је сврстао у три дела једнаке дужине, са прологом и епилогом. Први део Primo vere (У пролеће) представља химну пролећу, природи, животној радости и љубави. Други део In Taberna (У крчми) евоцира веселу атмосферу у крчми и уживање у разузданости. Удварање и романтична љубав описани су у трећем делу Cour d'Amours (Суд љубави). Увод и епилог представља чувена нумера O Fortuna (О срећи) која пева о ћудима богиње среће, смењивању тријумфа и катастрофе, што је симболично приказано точком који се окреће.

СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР И ХОР РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ. Ова два ансамбла Музичке продукције Радио-телевизије Србије делују дуже од седам деценија и представљају стуб музичке делатности радија и телевизије у нашој земљи. Имају веома развијену концертну делатност и својим осмишљеним и ангажованим радом, наступима у Београду, широм Србије и у иностранству, доприносе квалитету музичког живота, посебно негујући српску музичку баштину. Најзначајнији диригенти ових ансамбала били су: Михајло Вукдраговић и Милан Бајшански, први руководиоци оркестра и хора, потом Стеван Христић, Крешимир Барановић, Боривоје Симић, Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски, Владимир Крањчевић, Милен Начев и Давид Порселајн. Од 2005. године уметнички директор и шеф диригент ансамбала је Бојан Суђић. Наступали су на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварили су и успешне турнеје у Енглеској, Италији, Француској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Русији, Румунији, Мароку, Црној Гори и Хрватској. Oркестар је остварио и велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима. Током рада програмски циљеви нису се битно мењали: квалитетно (најчешће премијерно) извођење и снимање остварења домаће музике, премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била заступљена на нашим концертним подијумима, посебно монументална вокално-инструментална, симфонијска и a capella дела. На тој линији изградње највиших извођачких стандарда и остварења надахнутих оригиналних креација нашли су се и пројекти остварени у последњих десет година рада под уметничким руководством маестра Бојана Суђића. Осим установљавања концертних сезона и учесталијег извођења капиталних дела светске музичке баштине, ансамбли су задржали своје усмерење ка интерпретацији и снимању дела српских композитора Василија Мокрањца, Љубице Марић, Константина Бабића, Владана Радовановића, Рајка Максимовића, Дејана Деспића, Властимира Трајковића, Милана Михајловића, Ивана Јевтића, Зорана Ерића, Југослава Бошњака, Растислава Камбасковића, Вере Миланковић, Светислава Божића, Исидоре Жебељан, Ивана Бркљачића, Александра Симића, Александра Седлара, Зорана Мулића, и многих других, као и класика српске музике Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца (којем је поводом обележавања јубилеја стоте годишњице од смрти 2014. године посвећена посебна пажња), Петра Коњовића, Стевана Христића, Марка Тајчевића и других.

БОЈАН СУЂИЋ, најистакнутије диригентско име српске музике данас, већ више од деценије је уметнички директор Музичке продукције РТС-а и шеф диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС-а. Редовни је професор дириговања на Факултету музичке уметности у Београду и шеф диригент Симфонијског оркестра ове институције. Професионалну каријеру изградио је на изузетно сложеном репертоару симфонијске, хорске, оперске и балетске музике. Данас је препознатљив и по концертима на којима је на сцени окупио преко 500 извођача, у извођењу Осме симфоније Густава Малера, Берлиозовог и Вердијевог Реквијема, Орфове Кармине Буране и других дела, као и по концертима одржаним пред аудиторијумом од преко десет хиљада људи. Маестро Суђић посебно је посвећен промоцији савремене музике. Дириговао је премијерна извођења бројних дела домаћих и светских композитора, од којих су многа била њему и посвећена. Посебно је окренут промоцији најбољих младих уметника, дајући им значајно место у оквиру концертних сезона ансамбала Музичке продукције. Од победе на Југословенском такмичењу у Загребу 1989. године, његова професионална каријера проширује се на Европу и Латинску Америку. Поред Хелсиншке и Новосибирске филхармоније, Симфонијских оркестара из Одензеа, Туркуа, Клагенфурта, Хелсиншке опере и многих других еминентних ансамбала, Суђић је већ десет година редовни гост диригент у сезонама Црногорског симфонијског оркестра и ОФУНАМ-а из Мексика. Током пет година деловао је као резиденцијални диригент Краљевске опере у Стокхолму и дириговао више од 150 представа. Био је шеф диригент и генерални музички директор Опере Народног позоришта у Београду, као и редован гост диригент Београдске филхармоније. Од сезоне 2018/19, Суђић постаје главни гост диригент УНИМИ оркестра из Милана. Сарађивао је са најистакнутијим светским уметницима, међу којима су Максим Венгеров, Вадим Рјепин, Најџел Кенеди, Иво Погорелић, Денис Мацујев, Николај Лугански, Мишел Бероф, Шломо Минц, Емануел Паи, Пласидо Доминго, Жељко Лучић, Немања Радуловић и други.

УМЕТНИЧКИ ДИРЕКТОР И СЕЛЕКТОР ФЕСТИВАЛА

ТАМАРА АДАМОВ ПЕТИЈЕВИЋ, диригент, виолиниста и професор, истраживач у области хорске музике и руководилац три хора и два симфонијска оркестра који броје око 300, углавном млађих чланова, дипломирала је виолину на Академији уметности у Новом Саду, где је упоредо студирала и енглески језик и књижевност на Филозофском факултету. Почела је да се бави хорским дириговањем као већ искусни камерни и оркестарски музичар, да би развијала своје умеће похађањем мастеркласова и радом са европским хорским стручњацима. Диригује црквеним хором „Свети Стефан Дечански“ готово 30 година, затим мешовитим и женским хором Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду, као и професионалним вокално-инструменталним ораторијумским ансамблом „Орфелин“. Од 2011. до 2013. године водила је мушки хор Карловачке богословије као прва жена – професор и диригент у историји те институције од 18. века. Са својим хоровима осваја бројне награде на међународним и домаћим такмичењима. Добитница је престижне награде Best Conductor Performance на Интернационалном хорском такмичењу у Прагу 2006. као и титуле Амбасадора добре воље државе Израел, која јој је уручена на Фестивалу „Зимрија“ у Јерусалиму 2007, те неколико националних признања за свој педагошки рад. У 2017. години добила је Прву награду Summa cum laude са Омладинским симфонијским оркестром на Интернационалном такмичењу у Нерпелту (Белгија), затим награду за најбољег диригента и најбољи програмски концепт на Међународном фестивалу камерних хорова и вокалних ансамбала у Крагујевцу, а потом и награду за женског извођача године коју додељује часопис Музика класика. Године 2017.  Иницирала је и учествовала у оснивању Српске хорске асоцијације, у којој је до сада учлањено120 хорова. Њен дугогодишњи истраживачки рад на пољу духовне музике резултирао је бројним пројектима и објављеним звучним и нотним издањима: Осмогласник Корнелија Станковића, Осмогласник Бранка Ченејца, нотни зборник Српски Божић, десетак дискова духовне и хорске музике. Одржала је неколико хорских радионица и предавања из литургијске музике у Принстону и Чикагу (САД), Торонту (Канада), Торину (Италија). Члан је Регионалног уметничког комитета хорске асоцијације „Europa Cantat“, као и бројних међународних жирија на хорским такмичењима и такмичењу за композицију European Award for Choral Composition.

 

СТРУЧНИ ЖИРИ ФЕСТИВАЛА

ДР МИЛОЈЕ НИКОЛИЋ (председник жирија) дипломирао је и магистрирао на Одсеку за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, а докторирао на Одсеку за мултидисциплинарне студије Универзитета уметности у Београду. Био је редован професор ФМУ у Београду, а као гостујући професор био ангажован и на другим високим музичким школама. У свом научном раду бавио се истраживањима хорске музике, претежно из домена српске, југословенске и шире балканске литературе, док је у последњих десетак година интерес померио ка аналитичким студијама хорске музике. Члан је редакције за састављање Антологије српске хорске музике Удружења композитора Србије. Радио је као диригент различитих београдских хорова, а оснивач је Академског камерног хора „Лицеум“ у Крагујевцу (1990), чији је уметнички руководилац и диригент. Са наведеним хоровима је концертирао и гостовао на многим фестивалима и такмичењима у земљи и иностранству (Шпанија, Енглеска, Француска, Немачка, Швајцарска, Пољска, Румунија, Мађарска, Словачка, Бугарска, Чешка, Русија, Турска, Аустрија и др). Добитник је значајних признања и награда на националним и међународним хорским конкурсима. У оквиру уметничке активности Милоја Николића посебно су значајна двадесет четири концептуално осмишљена целовечерња програма са хором „Лицеум“, од којих су неки имали и одлике мултимедијалних. Оснивач је Међународног фестивала камерних хорова и вокалних ансамбала у Крагујевцу који постоји од 1995. године, а у том граду је и истакнути делатник на многим културним пољима (оснивања и управљања Културним центром, иницијативе за оснивање оперске сцене итд.). Био је члан домаћих и међународних жирија на такмичењима хорова у Србији, као и ученика и студената дириговања (Сверуско такмичење, Краснојарск, 2009). Био је вишегодишњи члан уметничких савета значајних музичких фестивала у Србији (ЈХС, Мокрањчеви дани. ОКТОХ и др). Један је од оснивача међународне асоцијације Балкански хорски форум. Редовни је (инострани) члан Бугарске академије наука и уметности (БАНИ).

ДР СОЊА МАРИНКОВИЋ, музиколог, редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, предаје историју музике и методологију научног рада. Члан је редакције Интернационалног часописа за музику Нови звук, главни уредник часописа Мокрањац, директор XIV и XV међународне Трибине композитора у Београду, слектор фестивала „Мокрањчеви дани“ у Неготину. У својим музиколошким истраживањима бави се питањима односа фолклора и композиторског стваралаштва (докторска дисертација Музички национално у српској музици прве половине 20. века), као и питањима социјалне уметности. Аутор је уџбеника за средње школе за предмете музичка култура, музичка уметност и историја српске музике.

ТАТЈАНА ДМИТРИЈЕВА рођена је 1962. године у Москви. Завршила је Дечју хорску школу „Весна“ („Пролеће“), потом Музички колеџ „М. Иполитов Иванов“, а 1992. године и Државни конзерваторијум „М. И. Глинка“ у Нижњем Новгороду. Специјализирала је Хорско дириговање у класи проф. А. А. Јежова. Уметнички је руководилац камерног хора „Мартакорд“, који је лауреат многих међународних такмичења, учесник хорских фестивала и форума. Татјана Дмитријева је ученица светски познатог диригента А. С. Пономарева, а данас предаје у школи која носи његово име. У Дечјој хорској музичкој школи „А. С. Пономарева“ делује као руководилац хора и наставник солфеђа. Дмитријева је лауреат Награде Председника Руске Федерације и добитник Гранта Москве.

АНДРЕЈ ВЛАДИМИРОВИЧ ГОРЈАЧЕВ рођен је 1973. године у Москви. По мајчиној линији потомак је породице Лвов – његов предак је чувени композитор Алексеј Лвов, управник Дворске капеле у Санкт Петербургу, аутор руске царске химне Боже Царја храни и Вечери Твојеја тајнија, црквене химне која се пева на Велики Четвртак. Завршио је Московски државни конзерваторијум „П. И. Чајковски“. Године 1999. основао је Камерни хор „Покров“, са којим је гостовао у многим европским земљама. У сарадњи са Издавачким одељењем Московске патријаршије Горјачев је приредио неколико издања духовне музике. Промовисао је православну духовну музику и путем радија, на станицама „Глас Русије“ и „Радоњеж“. Године 2011. основао је једини информациони портал музичких фестивала. Данас та платформа садржи информације о око 50 хорских фестивала у Русији и ван ње, о 5.500 руских хорова, као и о савременим издањима хорске музике. Андреј је консултант многих хорских фестивала и асоцијација, хорова не само у Русији, него и широм света. Помаже им у домену избора учесника, чланова жирија, у организацији хорских турнеја и културној размени. Горјачев је уметнички директор међународних хорских фестивала „Александар Невски“ и „Млади гласови Оњега“. 

МР МИХАЈЛО ЛАЗАРЕВИЋ дипломирао је општу музичку педагогију на Академији уметности у Новом Саду. Магистрирао је хорско дириговање у класи проф. Даринке Матић-Маровић на Музичкој академији на Цетињу и почасни је доктор наука Европског универзитета у Београду. Вођењем хорских ансамбала бави се од 1992. године као асистент диригента у хору „Св. Стефан Дечански“ и Академском хору „Соња Маринковић“ из Новог Сада. Од 1994. је уметнички руководилац Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора. Од 1995. ради у Богословији „Св. Петар Цетињски“ на Цетињу где предаје црквено појање, химнографију и води камерни хор. Са женским, мешовитим и камерним хоровима Школе за основно и средње музичко образовање „Вида Матјан“ из Котора, у којој ради од 1997, освајао је најзначајнија признања на републичким и савезним такмичењима. Сарађивао је на пројектима које организује музички Фестивал „КоторАрт“ и Музички центар Црне Горе и два пута отварао Фестивал „Будва – град Театар“. Снимао је за телевизијске куће широм Европе. Као диригент Српског пјевачког друштва „Јединство“ учествовао је неколико пута на Југословенским хорским свечаностима у Нишу и сваки пут освојио награду за изузетну интерпретацију дела из старе епохе. Учествовао је два пута на Фестивалу камерних хорова у Крагујевцу, где је добио признања за осмишљавање концепције концерата, интерпретацију и негован хорски звук. Са овим ансамблом примио је Вукову награду 2004. године. Учествовао је и на „Мокрањчевим данима“ у Неготину, на VII Међународном фестивалу „Златна вила“ у Приједору (награда за интерпретацију старе духовне музике) и на другим хорским фестивалима у Србији и регији. На XVII Међународном фестивалу „Коложску благовест“ у Белорусији освојио је Лауреат другог степена у својој категорији. Остварио је запажене турнеје у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Грчкој, Швајцарској, Италији, Русији, Турској, Белорусији. Са својим ансамблима снимио је и објавио осам компакт дискова.

 

27. ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ХОРСКЕ СВЕЧАНОСТИ НИШ, СРБИЈА

 

КО ЈЕ КО НА ФЕСТИВАЛУ

 

ЧЛАНОВИ САВЕТА:

Мирослав Иванковић, председник

мр Наташа Тасић, заменик председника

Срђан Савић

Стојана Томић

Милена Нешић

Бобан Симоновић

Александра Тепшић

 

ДИРЕКТОР ФЕСТИВАЛА

Срђан Савић, директор Нишког културног центра

УМЕТНИЧКИ ДИРЕКТОР И СЕЛЕКТОР

др Тамара Адамов Петијевић,

ЖИРИ:

др Милоје Николић, председник жирија, Србија

др Соња Маринковић, Србија

Татјана Дмитријева, Русија

Андреј Владимирович Горјачев, Русија

мр Михајло Лазаревић, Црна Гора

Секретар жирија: Мирослав Иванковић, Србија

СТРУЧНИ САРАДНИЦИ:

др Александра Паладин, музиколог и музички критичар, Први програм Радио Београда

ПОКРОВИТЕЉ:

Министарство културе Републике Србије

Град Ниш

ОРГАНИЗАТОР:

Нишки културни центар

Станоја Бунушевца бб

Тел. 018/595–740

www.nkc.rs

ПРЕС ЦЕНТАР:

Официрски дом

Орловића Павла 28а

ФЕСТИВАЛСКЕ НОВИНЕ (за интерну употребу)

Соња Цветковић, уредник

Верица Новаков, лектор

Зоран Пешић Сигма, технички уредник и прелом


Остави коментар

Сигурносни код Освежи

Локација

Нишки Културни Центар

Станоја Бунушевца бб
Ниш 18000
Србија

Контакт

Телефон: +381 18 595 740

Факс: +381 18 595 741

Eмаил: info@nkc.rs

Уредници

Дејан Дабић
Љиљана Милановић
Милена Мишић
Весна Братић
Горан Станковић
Драгосава Младеновић
Никола Миловановић

Следећа манифестација

25. август

53. Филмски сусрети

Продукцијска кућа

logo001

Дизајн Saint Art Designs | Website Development

Галерија НКЦ

Проба Опис