прво издање
Ма колико се удаљавајући од основних стилских обележја своје прозе – ироније, сарказма, црнохуморних вињета и надреалистичког сликања стварности – Иван Потић у новим причама промишља стање савременог српског друштва, као и света у глобалу, не одустајући од своје основне књижевне тежње, тежње за променом, за мењањем несавршеног света кроз најразличитије уметничке форме и поступке. Изгубљеног баланса, побеђени и преварени, јунаци ових прича грчевито се боре за зрно смисла, истине и лепоте.