Најаве догађаја

„БЕЛО ОСТРВО ЗВАНО ПОЕЗИЈА…”

Петак, 26.4.2024, од 18 сати

Мала сала Нишког културног центра

Већ 18 година плове према једном острву. Нема га на мапи, али га добро познају морепловци нашег јединственог тима, окупљеног из 20 земаља света. Они могу да доплове до њега и са повезом преко очију. Зато што су наше душе неспутане…

Толико је острва до којих наши бродићи од белог папира путују у сну. Има острва против струје, острва мудрости, отуђења, илузорне слободе, самоће у глобалном селу… ПОЕЗИЈА је и острво загрејано срдачним голфским струјама. Али до њега може допловити само онај ко има душу… А ми пловимо… Дан и ноћ сањамо речи, откривамо нове речи, преводимо их на друге језике, објављујемо у књигама… Стижемо до публике – култивисане и однеговане публике која, као и ми, весла против струје ове  мутне реке данашњице, овога света који се чини да често прашта сам себи… И баш тада, у нашим будним ноћима, рађају се исцељујуће речи словенске поезије која све може, уздајући се у Бога…

И тако већ 18 година. Наша формула је једноставна – залажемо се за мир, љубав, јединство између словенских језика, култура, народа… Дубоко верујемо да је Лепота покушала, али није могла да спасе свет, али љубав међу људима, зближавање култура може да успе. Трагамо и откривамо талентоване словенске песнике широм света. И окупљамо овај расути архипелаг у заједничке вечери, фестивале, књиге, верујући у духовне карате богате словенске душе, верујући у њен изворни код…

Почетак је утемељен у Варни, од пријатеља и присталица словенства пре тачно 18 година. Први фестивал поезије СЛОВЕНСКИ ЗАГРЉАЈ” био је 2007. године. Тада је међународни жири прогласио првог лауреата међународне награде Летеће перо”. То је био национални песник Русије Андреј Дементјев… Међу оснивачима су били песници из Бугарске, Русије, Украјине, Пољске, Србије, Хрватске, Македоније, Словеније… То је све. А данас, тада основана Словенска књижевноуметничка академија има огранке у 20 земаља! А добротворних Kлубова Академије је вишеструко више…

Све ово говоримо због наших нових чланова који ове детаље једва да знају. И добро је да знају да су чланови велике и вишејезичне словенске породице. Острво духа у данашњем бруталном и материјалистичком свету, у коме му ни човек појединац ни хуманистички пориви не значе ништа. Ипак, свих 1840 духовних трагача заливског тока настављају да верују у енергију стварања и настављају да стварају своја мала свакодневна чуда од речи, да траже и воле једни друге, да пате када су нека наша браћа и сестре у невољи… И да се, нашавши место у овом нашем СЛОВЕНСКОМ ЗАГРЉАЈУ РАДУЈЕМО.

Осмислила је и Дан Свете браће Ћирила и Методија, прослављан на другачији начин, али не заборављен у свим овим словенским заједницама. Понегде је Словенска академија иницирала обележавање 24. маја преко одговарајућих удружења књижевника, преко највиших духовних пастира – патријарха и митрополита, међу којима су не само песници, већ и сликари, музичари, глумци, редитељи, преводиоци. Заслужни међу њима постали су почасни чланови Академије, као што су бугарски песници Љубомир Левчев и Ивајло Балабанов, белоруски Нил Гилевич и данас живи класик тамошњи Анатолиј Аврутин, као што су Пољак Кшиштоф Зануси и српски редитељ Емир Кустурица, као на пример песник Миодраг Павловић, или као што су  Андреј Дементјев и Јевгениј Јевтушенко…

Верна и одана публика прати нас и чека већ 18 година у градовима: Софија, Варна, Добрич, Шабла, Балчик, Пловдив, Враца, Сливен, Хасково, Ћустендил, Велико Трново, КК Албена, Рилски манастир… У главном граду и у малим живописним градовима Бугарске, где се множе зачетници словенске песничке речи и других уметности које одушевљавају и надахњују публику… Постале су бројније и ауторске књиге у издању Словенске академије, преведене на бугарски – више од 100 аутора из свих словенских језика. Посебно је занимљиво коло од 10 тематских антологија савремених словенских песника…

Прошле године одржан је наш најдужи Фестивал, који је у различитим месецима одржан у низ словенских земаља. Почео је 6. марта у Софији и трајао све до 30. октобра. Овај нови формат фестивала омогућио је више сусрета са различитом читалачком публиком, акценат на сваком словенском језику, међусобне посете гостију, размену идеја, нове књиге… Комбиновање живих и виртуелних сусрета омогућило је да се поетском маратону „Словенски загрљај” придружи још песника. А сада, осврћући се уназад, видимо колико је словенских места додирнуто овом дивном енергијом поезије. Поред наведених бугарских градова и места, идеје фестивала прожеле су  Москву, Вјазники, Ханти Мансијск, Сергијев Посад, Абрамцево, Београд, Смедерево, Нови Сад, Трстеник, Ригу, Варшаву, Жирардов, Братиславу, Банску Бистрицу, Загреб, Ђаково, Дубровник, Ријеку, Сплит, острво Шолта, Лондон, Скопље, Охрид, Битољ, Бања Луку, Подгорицу, Херцег Нови, Цетину… Имамо чланове и у Виљњусу, Минску, Талину, Кишињеву, Јеревану, Солуну, Атини, Комотинију, Берлину, Паризу, Бечу…

Савремено доба је покидало историјску струну бисерних словенских речи, које исписују дивну поезију… А ми пратимо њене трагове и сакупљамо их…

И ево, ПРИЈАТЕЉИ, ФЕСТИВАЛ Словенски загрљај поново је пред нама. Поново ће зазвонити празнична звона једног од словенских храмова. Поново ћемо представити нове књиге и нову едицију Словоприношење”. Прве три књиге су већ спремне и ускоро ће упознати вишејезичну публику. То су књиге НАТАЛИЈЕ ВОРОБЈОВЕ  ХРЖИЋ, МИНЕ КАРАГЈОЗОВЕ и СОЊЕ ЗУБОВИЋ. У наредним месецима појавиће се и талентована издања следећих аутора – још две књиге до краја године. Да вам не откријемо све одједном. Показаћемо и испричати у посебним постовима. Занимљива ствар у вези са овом библиотечком серијом је следећа: као што ми људи можемо да грлимо једни друге, могу и сродни језици. И ово је веома интересантно: добија се словенска полифонија која наглашава блискост и заједнички емоционални и духовни код словенског говора. Зато свака од ових књига садржи, поред песама на матерњем језику дотичног песника, и преводе песника-преводилаца (наших чланова) са других словенских језика. Али о томе касније.

А још један врхунац биће наш фестивалски програм – нова двојезична антологија. У последње две године такве антологије смо реализовали у партнерству са Републиком Хрватском и тамошњим Министарством културе. У њих је уврштен подједнак број бугарских и хрватских песника – у антологију „Љубав – со  живота” – по 22 песника из две земље, а у антологију „Мама” – 30 бугарских и 30 хрватских песника. Такав пројекат реализовали и са Србима из Друштва књижевника Бања Лука, са председавајућим и неуморним и веома талентованим песником Предрагом Бјелошевићем. Књига која ће бити тема честих публикација је „Трипрсто небо”.

Наравно, поменули смо само два од бројних пројеката за ову годину. Знамо сигурно да ће пажњу наше публике привући и друге занимљиве теме и идеје које ћемо развијати током наредних месеци. Најјединственије и најзначајније међу њима објавићемо у мају.

Сасвим скоро предстоји нам укључивање у фестивалске градове и наш ЗАГРЉАЈ и један близак нам српски град – раскрсницу путева са древном историјом и младим становницима. Наш партнер, званично укључен у фестивалске градове и наш ЗАГРЉАЈ биће Универзитетски град НИШ, а почасни домаћин манифестације НИШКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, са директором СРЂАНОМ САВИЋЕМ и уредником Научнопопуларног и образовног програма ТАТЈАНОМ МИЛЕНКОВИЋ. Главни координатор Академије за земље српског говорног подручја – академик Ристо Василевски несумњиво је оставио трајни траг у потрази за талентованим ауторима и њиховом окупљању око словенског јединства. Из постера и наших следећих публикација сазнаћете шта смо тачно планирали за НИШ… Са бугарске стране учествују: Надја Попова, Мина Карагјозова, Валериј Поштаров и Елка Њаголова. А са српске стране учесници су: Вера Хорват, Стојан Богдановић, Власта Младеновић, Мирослав Тодоровић, Вера Цветановић, Слободанка Живковић, Јовица Ђурић и Мирослав Цера Михајловић…

И нека зазвоне празнична звона!

У добар час, на 18. Међународном фестивалу поезије СЛОВЕНСКИ ЗАГРЉАЈ”!

Бог вас благословио!” 

Елка Њаголова  

Програм уређује уредница Научно-популарног и образовног програма, Татјана Миленковић.